Вољели би да након наше побједе против Романије на Палама, те уочи дербија сезоне против Рудара из Приједора који се игра наредног викенда у Требињу, причамо и пишемо о неким љепшим и ведријим темама. Као клуб скоро стогодишње традиције са великим бројем навијача који прате дешавања у клубу, имамо потребу ради њих, али и ради спонозора, партнера и самих играча и тренера, да се јавно огласимо и одговорним лицима укажемо на дешавања која не можемо ставити у исту реченицу са фудбалом или спортом уопште, јер им тамо није мјесто, као ни неким људима који свој тренутни положај користе за нека лична поткусуривања и дизање реномеа. То преко имена ФК Леотар више неће моћи да раде.
Повод за ово саопштење је суђење Вање Ајдера из Бањалуке на утакмици против Романије. Међутим, третман какав смо имали на овом сусрету није ништа ново, већ траје од првог кола. Питамо се, да ли смо нечим то заслужили? Уз дужно поштовање и респект према свим клубовима у такмичењу, ФК Леотар је ипак клуб са највећом традицијом и набољим резултатима, те нећемо више да ћутимо.
Арбитар из Бањалуке је на овој утакмици пропустио да досуди два пенала за наш клуб (два у првом полувремену),а већ након 30 минута је нашим играчима показао четири жута картона, те током свих 90 минута направио велики број грешака на нашу штету. Помислили би да је у питању незнање, превиди или нешто друго, али је иста „особа у црном“ наш клуб драстично оштетила и на гостовању у Прњавору против Љубића. Тада нисмо хтјели да се јавно оглашавамо (као ни након неколико других утакмица: БСК, Жељезничар, Радник…), јер би то наше саопштење било интерпретирано као алиби за пораз. Све ово смо саопштили лицима која у ФСРС делегирају судије и воде рачуна о суђењу, а Ајдер је од њих као награду добио да нам суди још једну утакмицу. Опет коло прије сусрета са екипом која има исте амбиције као и ми.
Отприлике исти критеријум и остале судије имају према Леотару од почетка сезоне. Свијесни смо да нису у питању најбољи арбитри које Република Српска има, али смо довољно дуго фудбалу да видимо тенденцију и чињеницу да се „грешке“ дешавају само на нашу штету.
Грешке би чак могли и да разумијемо. Сви гријешимо и људски је праштати. Али јавно постављамо питање, зашто судије вријеђају наше играче и тренере током утакмице? За било какав приговор, са друге стране чују увреде које су примјерене само уличарима, омлаважавања и врло тешко успију да се суздрже. У току утакмице када су вруће главе, на неке ријечи је тешко остати прибран.
Наш клуб није без проблема. Ипак, трудимо се да их ријешавамо. Са мањим или већим успјехом, али се боримо и борићемо се. Због тога нам овакав однос и статус који имамо додатно смета и на директан начин нас гура у провалију.
Овим путем, апелујемо на лица у ФСРС одговорна за суђење да погледају снимак утакмице Романија – Леотар и лично се увјере у квалитет суђења Вање Ајдера. Истима постављамо питање како је могуће да нам на готово свакој утакмици суди барем један судија из града из кога долазе наши главни конкуренти? Како је могуће да нам на гостовањима буду службена лица из мјеста у коме гостујемо? Такође, молимо Вас да Вању Ајдера више не делегирате на утакмице на којима наступа ФК „Леотар“, јер је својим досадашњим понашањем показао да има изразите тенденције да суди на штету нашег клуба.
ФСРС на челу са актуелним руководством је много урадио посљедњих година на пољу инфраструктуре, помоћи клубовима у опреми, донацијама вјештачких терена, помоћи приликом едукације кадрова… Зато Вас молимо да особама као што је Вања Ајдер станете у крај, јер „бацају мрљу“ на све што је до сада урађено и од овог такмичења праве циркус и нарушавају углед ФСРС. Немојте да нас такве особе враћају у „мрачно доба“.
Могли би овдје да причамо о налогодавцима. Они су нам познати, као и њихови разлози, али ћемо се овај пут задржати само на извршиоцима, јер смо њих видјели на дјелу. Одиграно је је тек девет кола, пред нама је још 25 и молимо све који имају утицаја у ФСРС да на вријеме реагују и допусте нам да имамо исте услове за игру као наши противници. Ми апсолутно не тражимо никакав повлаштени положај. Ни један аут нам не треба ако на терену није заслужен, али немојте се грубо играти са судбинама и животима момака који сваки дан тренирају, путују у два дана од 500 до 800 километара и на крају крајева од чега прехрањују своје породице.
У медијима смо могли видјети да су се и други клубови огласили са истом проблематиком, те је потребно на вријеме реаговати и овакве ствари сасјећи у коријену, јер што се грбо роди, вријеме не исправи. Скоро увијек су у питању исти актери, чија се имена појављују у медијима из кола у коло, те узимају „славу“ играчима који би требали да буду у првом плану.
