Фудбалски клуб „Леотар“ је дана 27. марта 2024. године у потпуности измирио све обавезе које су проистекле из пресуде Суда за спортску арбитражу у Лозани (Швајцарска), а након тужбе бившег тренера Бранислава Крунића, по основу „незаконитог прекида радног односа“. С обзиром да су се у јавности појавиле разне информације поводом овог случаја, а да се клуб током цијелог процеса није оглашавао у јавности (са циљем да се не врши притисак на органе који су доносили одлуке), имамо потребу да јавности, а прије свега нашим навијачима, дамо појашњење по питању овог случаја.
ФК „Леотар“ и тренер Бранислав Крунић су дана 23.06.2021. године потписали „Уговор о ангажману“, којим су прецизиране права и обавезе страна, трајање уговора, примања, те остале појединости у складу са важећим нормативно-правним актима НС/ФС БиХ. Чланом 10. став 1. Клуб и Тренер су утврдили да „Клуб може једнострано раскинути уговор са тренером на полусезони такмичарске 2021/22 године, ако је клуб пласиран у Премијер лиги на посљедња два мјеста“, што је потписом обје стране и верификовано. Овдје треба споменути да је Тренер имао повољније услове за једнострани раскид на полусезони, јер је истим чланом у другом ставу дефинисано „Тренер може једнострано раскинути уговор на полусезони такмичарске 2021/22, уколико се одлучи да води неки други Клуб“. Такав Уговор је уредно овјерен у НФСБиХ и није било никаквих примједби, а два примјерка Уговора уручена су и тренеру.
С обзиром да је Клуб на полусезони освојио 11. мјесто у конкуренцији 12 клубова, УО је донио одлуку да се Уговор једнострано раскине по већ споменутом члану. С обзиром да тренер Крунић не станује у Требињу и да у току зимске паузе дуже вријеме није боравио у Требињу, одлука УО и Рјешење о прекиду уговора су му достављени путем поште, поштујући све законске процедуре.
Након тога услиједила је тужба тренера пред надлежним органима ПФС Требиње и НС/ФС БиХ и у оба случаја надлежне Комисије су донијеле одлуке у корист Леотара, сматрајући да је Уговор валидан, као и „спорни“ члан, те да је Клуб имао право на једнострани раскид. Ово је већ трећи пут да Крунић по разним основима тужи ФК „Леотар“ (два пута као играч и једном као тренер). У току процеса, друга страна је тврдила да „није читала уговор“, „да са истим није била упозната“, „да је била приморана да то потпише“ и сл. уз низ других констатација и примједби, за које је у процесима доказано да нису истините.
Оно што је суштина и истина је да су ови услови договорени у међусобним преговорима између Клуба и тренера, да друга страна у почетку није била за опцију раскида у случају лошег пласмана, али да је пристала на њу, што је и потврђено потписом Уговора.
Комисија за статус и трансфер играча Општинског фудбалског савеза Требиње, као и Комисија за статус и трансфер играча НС/ФС Босне и Херцеговине су приликом одлучивања по захтјеву Бранислава Крунића за исплату потраживања усљед отказа уговора примјењивали домаће прописе, као и Правилнике НС/ФС Босне и Херцеговине, на које се и Бранислав Крунић позивао у поступку пред наведеним фудбалским тијелима. Покретањем поступка пред Судом за спортску арбитражу Бранислав Крунић је путем пуномоћника тражио да се као мјеродавно право за одлучивање о предмету спора примјени швајцарско право, које на другачији начин дефинише питања раскида и разлога за раскид уговора у односу на домаће прописе, према којима је закључен уговор са тренером.
Арбитар је сматрао да је „спорни“ члан уговора одступање од правила швајцарског права (иако уговор није закључен према правилима швајцарског права) и принципима уговорне стабилности који се требају примјенити у уговорима између клубова и тренера, образлажући да „тренер не може бити одговоран за пласман клуба на табели“.
Након добијања пресуде из Лозане, на нивоу адвокатских тимова је договарана и договорена динамика исплате обавеза према Браниславу Крунићу, са свим дефинисаним детаљима. На дан када је требало да се споразум потпише (посљедњи дан остављеног рока од стране суда у Лозани), друга страна се појавила са додатним захтјевима, на које као Клуб нисмо могли да пристанемо. С обзиром да је Клуб у томе моменту од друге стране доведен пред свршен чин, те у тако кратком року клупски органи нису могли да се састану и донесу одлуку, комплетан дуг са припадајућим трошковима поступка према тренеру Крунићу је измирен, како не би дошло до суспензије клуба од стране УЕФА и ФИФА.
Фудбалски клуб „Леотар“ би волио да до „рашчишћавања рачуна“ између Клуба и тренера није дошло на суду, с обзиром да је Бранислав Крунић поникао у Леотару, у неколико наврата наступао као играч, а касније именован за тренера. На крају крајева, барем из разлога, што је договорио и потписао услове раскида Уговора који су били јасни као дан. Овакав судски преседан у пракси ће донијети много главобоља тренерима и клубовима. У оваквој ситуацији, испада да Клуб нема никакву заштиту, осим да са тренерима потписује уговоре на што краћи временски период. Овим је са „леђа“ тренер скинута обавеза да су одговорни за резултат клуба и да Клуб у складу са тим нема право некога да отпусти због лоших резултата рада. Ко ће у датим условима бити спреман да са неким тренером потпише вишегодишњи уговор, да планира веће пројекте и прави дугорочне планове?
Управни одбор ФК „Леотар“ Требиње
