Почеци фудбала у Требињу

Фудбал је у Херцеговину донијела аустроугарска војска. Играо се на ливади "Оглавци" код Требиња (односно испод Придвораца).

ФУЗИЈА СОКОЛСКИХ ДРУШТАВА

На заједничкој сједници три гимнастичарска соколска друштва, која су тада функционисала у Требињу (српско, хрватско и муслиманско) доноси се одлука о фузионисању и учлањивању у тадашњи Југословенски соколски савез.

ПРВА ФУДБАЛСКА АСОЦИЈАЦИЈА

На инсистирање неколицине средњошколаца, који су се тада школовали ван Требиња, при соколском друштву формира се прва фудбалска асоцијација, под називом „Феријалац“.

ОСНОВАН РШК "ЈЕДИНСТВО"

Радници Требиња оснивају РШК „Јединство“, које је било „параван“ за дјеловање комунистичке партије, а окупљао је омладину различитих националности.

ПРЕТЕЧА ФУДБАЛСКОГ КЛУБА

Разумљиво је да су млади фудбалери Требиња жељели већу самосталност и такмичење са регистрованим клубовима. Њихова акција довела је до оснивања СК „Соко“, али у саставу гимнастичког Соколског друштва. Клуб је организован, али нису предузимане мјере да се код Ногометног подсавеза у Сарајеву и региструје.

ИНИЦИЈАТИВА ЗА ОСНИВАЊЕ НЕЗАВИСНОГ ФУДБАЛСКОГ КЛУБА

Млађој генерацији Требиња није одговоарало туторство под окриљем Соколског друштва у фудбалском – нерегистрованом клубу Соко. На иницијативу Николе Дасовића, управника Поште, Марина Селака, Хинка Мајкснера, Тома Сторелија, Андра Селака, Едхема Ресулбеговића, Васа Јеремића, Еугена Роубица – Венцла, Мустафе Чустовића, Требиње је добило први регистровани фудбалски клуб „Леотар“. Било је и других приједлога за име клуба (Херцеговац, Травунија и др.), али се већина одлучила за име највишег брда изнад Требиња.

ПРВА УТАКМИЦА

По тадашњим важећим прописима, да би се учланио у Сарајевски ногометни подсавез, Леотар је морао да одигра двије утакмице са клубовима, који се већ били регистровани код једног подсавеза и да има своје фудбалско игралиште. Прву утакмицу Леотар је одиграо маја 1925. године са ШК Грађанским из Дубровника и славио прву побједу резултатом 2:1

ЗВАНИЧНО ОСНИВАЊЕ ФК "ЛЕОТАР"

Другу утакмицу са истим противником Леотар је играо на Грушком пољу (на мјесту данашњег базена). Резултат је био 0:0. Послије ових утакмица и приложене документације Леотар је, 19.08.1925. године, регистрован, верификован и учлањен у Ногометни подсавез Сарајево, стекавши право играња на свим утакмицама. Тако је Требиње добило први регистровани фудбалски клуб. Клупска боја је била црвено-бијела. За првог предсједника изабран је Никола Дасовић, који је био и први фудбалски судија у Требињу.

Оснивање и регистрација СК Леотар унијела је посебну живост у Требиње, које је тада бројало око 3000 становника. Према сјећањима (не постоје званични документи) за први тим Леотара 1925. године играли су: Франо Доршнер, Марин Селак, Никола Иванковић, Андро Селак, Мурат Хаверић, Хинко Мајкснер, Шпиро Мугоша, Еуген Роубиц – Венцел, Блажо Радовић, Мустафа Виђен, Светозар Лолић...

Једна од првих фотографија фудбалског клуба "Леотар" из 1930-их година

ПЛАСМАН У ДРУГУ ЛИГУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Прије него је постао члан друге лиге Југославије, Леотар је пет пута покушавао да избори пласман у савезни ранг. Шести пут, када је коначно успио у такмичарској сезони 1964/65 одлука о прваку Херцеговачке зоне пала је практично у послиједњем колу.

ГОШК је гостовао у Стоцу, а Леотар у Дубровнику, гдје је играо са истоименом екипом. Требињцима је била довољна било каква побједа, што су и успјели да остваре. Побиједили су Дубровник резултатом 2:0. Квалификационе утакмице су донијеле много узбуђења. Прво су се састали Леотар и Братство из Травника, који су морали одлучити шампиона БиХ. У Травнику је Леотар побиједио 3:1, док је на Полицама у реваншу било 1:1.

Нови противник Леотара био је ријечки Оријент, првак истарско-лабинске зоне. Мало када је стадион у Требињу био пун као на тој утакмици 4.7.1965. године. У великом стилу Леотар је побиједио са 4:2.

До реванша у Ријеци, Леотар је био главна тема у граду. О Леу се причало у школама, кафанама, предузећима, на пијаци... Дан пред реванш Леотар је испраћен од великог број навијача. 

Дошао је коначно и тај 11. јули 1965. године. На трибинама је, према извјештајима било преко 5000 ватрених Ријечана. У 36. минуту Оријент је повео, а у 58. минуту било је 2:0, чиме је резултат био изједначен (тада није важило правило гола у гостима). Они који су присуствовали тој утакмици кажу да је након другог гола Ријека направила невиђени притисак на гол Леотара. Сјајан на голу био је Мирослав Сушић, за кога кажу да је тада одиграо утакмицу живота. Милорад Братић је одмах на почетку добио ударац у главу, због кога би већина играча изашла из игре. Његов крвави дрес са бројем 5 са те утакмице ушао је у легенду. 

Приступило се извођењу пенала. Првих пет је извео Оријент и постигао четири гола. Један ударац је одбранио голман Леотара Мирослав Сушић. Први пенал за Леотар извео је Јовица Резач, други Бајазит Медовић, трећи Мехмед Карамехмедовић, а четврти Фехим Овчина. Све дилеме разријешио је, а ко други, него капитен, Милорад Братић, са завојем на глави и дресом прекривеним крвљу.

Ово је вјероватно био гол живота Мига Братића, који га је увео у легенду и незаборав навијача Леотара. Постигао их је у Леотару преко 150, али овај је био велики. Гол који га је узидао у све успјехе Леотара. 

Велики успјех су остварили чланови првог тима: Мирослав Сушић, Рајко Бокоњић, Фехим Овчина, Бајазит Медовић, Милорад Братић, Мехмед Карамехмедовић, Енвер Шарић, Зихнија Беговић, Вехбија Хебиб, Јовица Резач, Марко Вучковић, Салих Борозан, Владимир Павковић и Исмет Шеховић. Те сезоне играли су још: Никола Узелац, Кахриман Шахмановић, Фехим Капиџић, Мирко Бердовић, Хамдија Луковић, Радован Радиновић, Шериф Пиводић, Ивица Брлић и Младен Микулић.

У Требињу је завладала навијачка еуфорија. Сви су жељели да поздраве ову сјајну генерацију. Најнестрпљивији су их дочекали на Јадранској магистрали код Орашца. Требиње је изгледало свечано, дочек је био и више него достојанствен. Сирене, великим заставама закићене колоне, најавиле су долазак побједника. Кажу да је тај дан цијело Требиње било на улицама. Орила се навијачка пјесма, а ту се први пут родила чувена пјесма: „Лео нам је из камена ник'о, не може га побиједити нико“. 

НАЈДУГОВЈЕЧНИЈИ ДРУГОЛИГАШ

Играње у Другој лиги Југославије уцртало је Леотар и Требиње на фудбалску мапу и у наредним годинама. Леотар је потпуно афирмисан као клуб, те се за њега чуло широм бивше државе, а ту популарност је успио да одржи и до данашњих дана.

Леотар је Другу лигу играо пуних 27 година (1965 – 1992), до распада Југославије. Никада није успио да се пласира у виши ранг, што је био сан многих генерација, али никада није ни испао из лиге. Из тог периода иза Леотара су остали многи рекорди. Весо Климовић је одиграо највише утакмица у Другој лиги Југославије (418), Веселин Зрилић је са преко 200 голова у дресу Леотара и дубровачког ГОШК-а најбољи стријелац Друге лиге свих времена, а Леотар као клуб је рекордер по броју узастопних сезона у друголигашком такмичењу (27).

Неколико је пута Леотар био надомак Прве лиге. Пар пута је недостајало спортске среће, а неколико пута су одлуке о „прволигашима“ донијете унапријед ван „зеленог терена“.

Највећи успјех је остварен у сезони 1985/86, када је Леотар заузео 3. мјесто са 18 побједа, 8 неријешених резултата и 8 пораза уз гол разлику 49:27, а још два пута је био четврти у сезонама 1972/73 и 1975/76. У периоду од 1974. до 1987. године, Леотар је само једном био лошије пласиран од 10. мјеста и то довољно говори o снази и квалитету тима са Полица у том периоду.

Оно по чему је Леотар био познат у бившој Југославији је „неугодан“ домаћи терен, гдје су неријетко падали и будући прволигаши.

Врло је незахвално писати о именима из друголигашког периода, јер ће сигурно неко бити изостављен, а сваки утисак је субјективан, али је још теже неспоменути оне који су одиграли највише утакмица у том периоду: Веса Климовића, Веселина Зрилића, Ибрахима Рамића, Мига Братића, Здравка Вукашиновића, Сенадина Слатa, Златка Мехића, Сабахудина Бујака, Славка Шаровића, Филипа Приморца, Хасана Шкрба, Бранка Ћурића, Бранка Деретића, Боривоја Лучића, Обрена Вукићевића, Драгана Спаића Крцка…

ЗАБРАЊЕН РАД ФК "ЛЕОТАР"

Кризни (Ратни) штаб Требиња забранио рад свих спортских клубова у Требињу, па и фудбалског клуба "Леотар"

НОВИ ПОЧЕТАК

Одржан први тренинг ФК "Леотар" након забране рада од стране Кризног (Ратног) штаба Требиња.

За шефа стручног штаба изабран је Драган Којовић, а помагао му је Славко Шаровић. За шефа омладинског тима изабран је Петар Чоловић, а тренери су били Марко Вучковић и Слободан Матковић. 

Прва лига рс "ИСТОК" - сезона 1996

Прва сезона под окриљем ФСРС одиграна је 1996. године, а Леотар је заузео 7. мјесто са 26 бодова (8 побједа, 2 ремија и 10 пораза) уз гол разлику 38:30. 

ОДЛАЗАК НАШЕГ ЉУБИНКА

Ово је најтужнији дан у историји требињског фудбала. Дан када је од удара грома за вријеме тренинга трагично настрадао Љубинко Акшам, један од најталентованијих изданака Леотарове омладинске школе и момак пред којим је била блистава фудбалска каријера. 

Нажалост, један гром прекинуо је његов пут ка фудбалским успјесима.

У знак сјећања на младог фудбалера, омладинска школа ФК "Леотар" сваке године организује меморијални турнир, који је окупљао највеће клубове са простора бивше Југославије. 

Прва лига рс "ИСТОК" - сезона 1996/1997

Сезона 1996/1997 била је квалификациона за јединствену Прву лигу Републике Српске. 

Леотар је на крају заузео 7. мјесто са 32 бода и гол разликом 36:35 (10 побједа, 2 ремија и 12 пораза), што није било довољно за пласман у јединствену прву лигу са екипама са запада Срспке. Међутим, накнадном одлуком ИО ФСРС у Прву лигу су "убачени" Леотар и Козара.

Прва лига рс - сезона 1997/1998

Прву сезону у јединственој лиги која се играла на цијелој територији Републике Српске Леотар је завршио на 5. мјесту са 53 бода и гол разликом 54:52 (16 побједа, 5 ремија и 13 пораза).

ДУПЛА КРУНА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Иако је широј јавности познат као стабилан југословенски друголигаш, Леотар је први трофеј у својој 76 година дугој историји освојио у сезони 2001/2002, када је на Полице стигла "дупла круна".

Предвођени са клупе Миодрагом Профом Радановићем, Леотар је освојио прво мјесто са 62 бода и гол разликом 67:25 (20 побједа, 2 ремија и 8 пораза), док су у финалу Купа Републике Српске савладали екипу Козаре резултатом 2:1, головима Александра Хајдера и Павла Делибашића.

За Леотар су играли: Александар Божовић и Душан Берак (голмани), Александар Хајдер, Бојан Вучинић, Пајо Јанковић, Бранислав Крунић, Дејан Мусовић, Павле Делибашић, Предраг Вукићевић, Гаврило Чорлија, Жељко Радовић, Игор Мијановић, Слободан Сантрач, Здравко Шараба, Александар Јовановић, Олег Ћурић, Дамјан Ратковић, Ненад Станковић, Срђан Станић, Раде Вукасовић, Саша Миљановић, Миљан Савић, Саво Андрић и Александар Вуковић.

Павле Делибашић је са 21 голом био најбољи стријелац Прве лиге Републике Српске. 

Ово је уједно била и посљедња сезона у којој су на територији БиХ играна два паралелна ентитетска првенства, јер је од сљедеће сезоне играна јединствена Премијер лига БиХ.

ЛЕОТАР ШАМПИОН БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Двадесет четвртог маја 2003. године Леотар је остварио највећи успјех у историји, освојио је титулу шампиона БиХ. Те сезоне први пут је организаовано заједничко првенство БиХ, а Леотар је изненадио све и на крају трке се нашао испред фаворизованих Жељезничара, Сарајева, Широког бријега... Одлука о прваку је пала у посљедњем колу, када је Леотар у Угљевику побиједио 2:1, а Жељезничар поражен 1:0 од Широког бријега, коме утакмица резултатски није ништа значила. Одлучујући гол за Требињце постигао је Ненад Стојановић у 63. минуту из пенала. Мало је недостајало да Леотар освоји и дуплу круну, али је Жељезничар био успјешнији у финалу Купа БиХ.

Тренер Леотара у овој сезони је био Миле Јовин, а за плаво-бијеле са Полица су играли: Александар Божовић, Урош Голубовић, Душан Берак (голмани), Душан Керкез, Бојан Вучинић, Синиша Мулина, Бранислав Крунић, Славољуб Ђорђевић, Александар Јовановић, Нинослав Миленковић, Предраг Вукићевић, Александар Хајдер, Здравко Шараба, Игор Јоскимовић, Ненад Стојановић, Марко Поповић, Гаврило Чорлија, Жељко Радовић, Павле Делибашић, Јово Мишељић, Дејан Мусовић, Пајо Јанковић, Саша Миљановић, Олег Ћурић, Бошко Ступић, Дамјан Ратковић и Љубиша Поробић.

Тренеру Јовину у раду су помагали: Владимир Гаћиновић, Драган Крцко Спаић и Весо Климовић.

Најбољи стријелац Леотара био је Ненад Пурке Стојановић са 22 гола на 23 утакмице. 

ПРВИ "ИЗЛАЗАК У ЕВРОПУ"

Прву утакмицу у европским такмичењима Леотар је одиграо у Луксембургу против Гревенмахера у оквиру 1. кола квалификација за Лигу шампиона.

Утакмица је завршена резултатом 0:0, а за плаво-бијели тим који је са клупе водио Миле Јовин наступили су: Владимир Стојковић , Бојан Вучинић, Бојан Симић, Семјон Милошевић, Здравко Шараба, Марко Поповић, Нинослав Миленковић, Душан Керкез, Синиша Мулина, Бранислав Крунић и Павле Делибашић, а са клупе су ушли Бобан Стојановић, Александар Јовановић и Пајо Јанковић.

ПРВА ЕВРОПСКА ПОБЈЕДА

Головима Душана Керкеза у 23. и 83. минуту, Леотар је против Гревенмахера остварио прву побједу у међународним такмичењима и изборио пласман у 2. коло квалификација за Лигу шампиона, гдје га је чекала прашка Славија. 

Леотар је од 34. минута играо са играчем мање након искључења Нинослава Миленковића, али је упркос томе успио да сачува и увећа позитиван резултат.

За Леотар су играли: Владимир Стојковић, Бојан Вучинић (од 76. минута Гаврило Чорлија), Нинослав Миленковић, Семјон Милошевић, Здравко Шараба, Душан Керкез, Синиша Мулина, Марко Поповић, Павле Делибашић (од 46. минута Бојан Симић), Бобан Стојановић (од 76. минута Александар Стојановић).

ЛЕОТАР - СЛАВИЈА ПРАГ

На данашњи дан на терен стадиона "Полице" у оквиру квалификација за Лигу шампиона истрчала је екипа прашке Славије предвођена легендарним Павелом Куком и Радеком Бејблом. 

Празник фудбала какав није виђен у Требињу, а на крају утакмице резултат је био 1:2 за искуснију екипу Славије, головима Адаута да Силве и Ричарда Досталека, док је за плаво-бијеле погодио Павле Делибашић из пенала за 1:1. 

Леотар: Владимир Стојковић, Семјон Милошевић, Горан Јеринић, Здравко Шараба (Гаврило Чорлија), Бојан Вучинић (Александар Јовановић), Душан Керкез, Синиша Мулина, Бранислав Крунић (Пајо Јанковић), Марко Поповић, Павле Делибашић, Бобан Стојановић. Тренер: Миле Јовин.

Славија: Черни, Дошек, Бејбл (Милер), Петруш, Хрдличка, Питак, Гедеон, Досталек (Захарик), Скацел, Кука, Адауто да Силва (Дошек). Тренер: Мирослав Беранек.

Премијер лига БиХ - сезона 2003/2004

Након освајања шамионског трофеја, Леотару је у наредној сезони мало недостајало да поново избори пласман у европска такмичења. Леотар је сезону завршио на диоби 3. и 4. мјеста, али због слабије гол разлике од Сарајева, није добио "европску визу". У 30 утакмица, Леотар је освојио 56 бодова (17 побједа, 5 ремија и 8 пораза) уз гол разлику  46:23.

Премијер лига БиХ - сезона 2012/2013

У овој сезони Леотар је можда имао и најквалитетнији тим од освајања титуле у Премијер лиги. Међутим лоша финансисјка ситуација у клубу спријечила је плаво-бијеле да остваре бољи пласман од 8. мјеста, поготово што је остварена само једна побједа у посљедњих 9 кола. Леотар је освојио 39 бодова (10-9-11) уз гол разлику 28:39. 

БЕЗ ПРЕМИЈЕР ЛИГЕ НАКОН 12 сезона 

Катастрофална ситуација из претходне сезоне пренијела се и на сезону 2013/2014, у којој је Леотар након 12 година морао у нижи ранг. Клуб је остао без подршке Града и спонзора, а у таквим условима је Премијер лига била велики залогај.  Леотар је био убједљиво посљедњи клуб на табели са свега 9 бодова (2-3-25) и гол разликом 11:70, ослоњен искључиво на играче из Требиња и омладински погон. 

Био је ово први пут у историји да је Леотар испао у нижи ранг из било ког нивоа такмичења. 

САМИ ПРОТИВ СВИХ

Повратничку сезону у нижи ранг Леотар је завршио на 3. мјесту након одузимања шест бодова по окончању првенства. У 26 утакмица, Леотар је остварио 15 побједа, 3 ремија и 8 пораза уз гол разлику 29:22.

До посљедњег кола вођена је мртва трка између Рудар Приједора и Леотара за мјесто које води назад у Премијер лигу БиХ, али су Приједорчани ипак били успјешнији за два бода. Било је много неспортских ствари у овој сезони. О исходима неких сусрета су одлучивали и редовни судови, а клуб из Требиња, који је запао у немилост руководства ФСРС није успио да се избори са ударима вјетра са свих страна. 

Треба рећи и да је прије почетка сезоне клуб био практично на рубу гашења, без управе и спонзора, са нагомиланим дуговима и блокираним рачунима. Ипак, ново руководство је успјело да у кратком року стабилизује клуб довољно за редовно такмичење у Првој лиги РС, а подухват експресног повратка у Премијер лигу био је више сан него реалност, а да се у том успјело, била би то једна од најљепших и најневјероватнијих спортских прича на овим просторима. 

ПОТПУНИ СУНОВРАТ

Ова сезона донијела је још једно испадање у нижи ранг, гдје је Леотар практично дотакао дно у такмичарском погледу. Израњаван дешавањима из претходне сезоне, Леотар је након првог дијела првенства завршио на 7. мјесту и морао је у "плеј аут" или лигу за опстанак. 

Пошто је те сезоне велики број екипа из Републике Српске испао из Премијер лиге због смањења броја учесника, само је 1. мјесто у "лиги за опстанак" доносило опстанак у Првој лиги РС, а Леотар је на крају био други, са укупним скором у сезони од 14 побједа, 6 ремија и 12 пораза, са гол разликом 40:43.

ПОДВИГ У КУПУ РС

Иако је играо у трећем рангу такмичења, Леотар је успио да направи подвиг у Купу РС и постане први друголигаш РС у историји који је дошао у финале Купа. Нажалост, у двије утакмице успјешнији је био Радник из Бијељине (0:2 и 1:2).

Што се тиче Друге лиге РС "Исток", у првој сезони Леотар је успио да се прилагоди условима и "правилима" играња на том нивоу и сезону је окончао на 4. мјесту са 15 побједа, 6 ремиja и 9 пораза уз гол разлику 50:27.

МРТВА ТРКА СА ЈЕДИНСТВОМ И ДРУГО МЈЕСТО

Ова сезона донијела је "мртву трку" између Леотара и Јединства из Брчког, а кључна је била утакмица у Билећи коју је Леотар изгубио резултатом 1:0 у другом дијелу сезоне. Требињци су због радова на стадиону (наводњавање и атлетска стаза) цијелу сезону играли у Билећи.

"COVID СЕЗОНА" ДОНИЈЕЛА ПРОМОЦИЈУ

У овој сезони је одиграно свега 16 кола, јер су у марту 2020. године сва спортска такмичења прекинута због пандемије "корона" вируса. 

У моменту прекида сезоне Леотар је заузимао прво мјесто (12-2-2; 36:7) и изборио је пласман у виши ранг, тј. повратак у Прву лигу Републике Српске. 

ПОВРАТАК У ПРЕМИЈЕР ЛИГУ БИХ И ТРЕЋИ ТРОФЕЈ У КУПУ РС

Након седам година Леотар је поново остварио пласман у Премијер лигу БиХ. Додуше, то се десило административним путем, али је Леотар пласманом на друго мјесто Прве лиге Републике Српске изборио повлаштени статус и позивницу, након што су због недобијања лиценце Младост Добој Какањ и Крупа изгубили право такмичења у Премијер лиги БиХ. Леотар је испунио све услове за добијање лиценцу и прилику да се врати међу фудбалску елиту. 

Леотар је освојио друго мјесто са 14 побједа, 12 ремија и свега 4 пораза уз гол разлику 47:27.

Круна сезоне било је освајање трећег трофеја у Купу Републике Српске. Леотар је у финалу у Модричи головима Драгана Ристића и Лазара Зечевића савладао Крупу резултатом 2:0. 

Тренер: Олег Ћурић